• Контактирајте нас

  • Форум за наставнике

  • Корисни линкови:

  • Advertisements

О Ченти и школи

Колектив школе

Чента представља типично банатско село. Највећу специфичност представља географски положај села, јер су центри, Београд, Зрењанин и Панчево на готово подједнакој удаљености. Административни центар је Зрењанин, али је економска повезаност са Београдом далеко јача, нарочито због великог броја ченћана који су запослени на територији Београда.

Први помен Ченте датира из 1549. године у једном турском дефтеру. Тада су забележена 22 домаћинства (именом и презименом) и Воја калуђер. Готово током целе турске владавине данашњим Банатом, Чента је била насељена,иако се не помиње у Пећком катистигу ни 1660, као ни 1666. године.Тада је забележено само насеље Јечин, североисточно од данашњег села. Јечин је насељен у време изгона Турака из Баната, 1717. године када је селу било 13 домова и поп Петар. Део Јечина се преселио у Ченту, где је поп Петар и сахрањен, а његов споменик је сачуван до данашњег дана. На Марсијевој карти Баната из 1723/25. године, Чента је забележена као запустело село, али већ 1727. године, забележена су 22 домаћинства, те је вероватно да је било насељено и 1723. године, али се становништво пред пописивачима разбежало. Чента је много страдала у време упада Турака, 1736/37. године, па је, од пређашња 22 дома, остало само 7. Главни узрок смањења становника била је куга. Постоји поименични попис ових домаћинстава. Према попису из 1748. godine, Чента има 58 домова. Године 1750/53. село улази у састав Банатске земаљске милиције. Назив села потиче, вероватно, од старословенске речи „Чантра“ (торба), јер је село, у средњем веку, било окружено барама и мочварама, па се током већег дела године налазило практично на острву, а мештани у том селу, сакривени од порезника и случајних пролазника, као у некој торби. Уласком Ченте у састав Војне границе 1753. године, село добија назив Леополдово и тај назив задржава све до 1883. године, када се селу враћа пређашњи назив.
У старом селу постојала је црвка, изграђена 1743.године, од плетара и набоја. Црква је срушена и обновљена 1991. године. Нова црква  саграђена је у садашњем центру села  1802. године. Олтар, звона и читав објекат налазе се под заштитом државе од 1974. године.

Први пут се школа у Ченти спомиње 1768. године. Та школа није имала школску зграду, бар не у почетку. Школска зграда се први пут помиње 1797. године и налазила се на месту данашњег Дома омладине. Све док није саграђена, настава се одвијала у поповој или некој другој изнајмљеној кући. Први учитељи су били свештеници, а све основне школе су се звале Српске православне вероисповедне школе.

У почетку нису постојали ни разреди већ су се ђаци делили на „мале букварце“, „букварце“, „чаславце“ и „псалтирце“. Појање је било обавезан предмет. Писање се учило пошто се научило читање, а после би се учио рачун. Батине су била обавезна педагошка мера. Први познати учитељ био је Матеја Кнежевић. Број ученика од 1795. до 1905. године кретао се између 50 и 215 ђака. Од 1895. године при школи је постојало и дечије обданиште. Поред описмењавања и просвећивања школа је имала и додатне активности. На предлог школског надзорника из Ковачице, ученици су сакупљали лековито биље.  Поред Светог Саве као школског празника слављен је и Видовдан као дан просвећивања. 7. маја одржаван је Дан трезвености. Тог дана држана су предавања о штетном деловању алкохола а деци препоручивано да позитивно утичу и на своје родитеље.

Нова школска зграда подигнута је 1971. године. Укупна површина школске зграде је 2130 метара квадратних са специјализованим учионицама, фискултурном салом, кухињом, зборницом, школском библиотеком, дигиталним кабинетом и канцеларијама директора, секретара, педагога, рачуновође и административног радника. У склопу школске зграде налази се и простор за школске приредбе и слично. Такође, у оквиру школе је и школско двориште опремљено тобоганом, клацкалицама и љуљашкама, спортским теренима за рукомет, кошарку, одбојку и фудбал, као и зграда за предшколске полазнике.

 

 

Advertisements